Strastveni motociklisti će vam reći da nema većeg osećaja nego krenuti na put sa vetrom koji vam duva kroz kosu. Vožnja na motociklu je jedinstveno iskustvo – čista sloboda. Vozači postaju uronjeni, uživajući u osećaju svake krivine, promene temperature i naleta na putu.
Nažalost, osećaj slobode prečesto ima svoju cenu. Prema podacima Nacionalne uprave za bezbednost saobraćaja na autoputevima (NHTSA), u Sjedinjenim Državama je 2016. godine poginulo 5.286 motociklista. Te godine vozači motocikala imali su 28 puta veću verovatnoću da umru u nesreći od putnika.
Nedostatak vrata i prozora u kojima vozači uživaju takođe znači da su lišeni dodatne zaštite tokom sudara. Navodi očigledno, ali ovo je razlog zašto, ako ćete uskočiti na motocikl i veći deo tela ostaviti izloženim na kolovozima, trebali biste u najmanju ruku zaštititi glavu i mozak.
Važnost uvek nošenja kacige na motociklu dokazana je u bezbroj studija. NHTSA procenjuje da su kacige 2016. godine spasile 1.859 motociklista, a da bi moglo da se spasi još 802 života da su svi motociklisti nosili kacigu. Ipak, oko 35 posto motociklista ih ne nosi. Nadamo se da ćete nakon otkrivanja zašto uvek nositi kacigu na motociklu i kako odabrati pravu kacigu, preduzeti jednostavan korak kako biste izbegli da postanete statistika.
Slučaj vožnje svojeglavo
Slomljene kosti mogu se staviti u gips i izlečiti, ali slomljeni mozak ne može. Nesreće na motociklima uzrokuju mnoge vrste ozbiljnih povreda, ali ako postoji jedno područje koje vredi zaštititi, to je vaša lobanja. Čak i ako idete samo 40 kilometara na sat, pad motocikla može izazvati udaranje glave direktno o pločnik ili beton alarmantnom snagom.
Ako ne nosite kacigu, upleteni ste u nesreću i imate sreću da ne završite potpuno mrtvi, možda ćete i dalje pretrpeti traumatičnu povredu mozga (TBI). TBI može izazvati dugačku listu kognitivnih problema kao što su glavobolja, poteškoće u razmišljanju, gubitak pamćenja, promene raspoloženja i deficit pažnje. U težim slučajevima, preživeli povrede mozga mogu imati ograničenu funkciju ruku ili nogu, abnormalan govor ili jezik i gubitak sposobnosti razmišljanja. Te posledice su često dugoročne ili čak trajne i mogu imati dubok uticaj na čovekov život.